OSIGURANJE

Osiguranje,šta to beše?

Грађани (не)осигурани, Србија далеко испод просека ЕУ

Развијеност тржишта осигурања указује на економску снагу и финансијску стабилност земље. У протеклих десетак година, откад Народна банка надзире рад осигурања код нас, техничке резерве компанија порасле су седам пута, а уплата премија троструко, што говори о скоку животних полиса. Ипак, укупним растом осигурања од 5,2 одсто у прошлој години, тај сектор није задовољан.

У прошлу годину тржиште осигурања ушло је са планом да ће достићи милијарду евра уплаћених премија. Званичних података за последње тромесечје још нема.

Припремила Оливера Петровић Стојанчић

“Нажалост, када причамо о прва три квартала, имамо ситуацију да тржиште осигурања недовољно расте у односу на раст друштвеног производа”, каже директор Винер штедише осигурања Зоран Благојевић.

То је изнад раста БДП-а, али је за повећање удела у њему недовољно. Са два одсто, каскамо чак и за земљама у развоју где је тај просек 3,3, а у развијеним земљама преко седам одсто.

“Морамо да учинимо све да пређемо три одсто друштвеног производа и да се приближимо другим земљама које су данас део Европске уније, у односу бруто премије и бруто производа”, навео је директор Дунав осигурања Мирко Петровић.

У Народној банци процењују да сектор осигурања неће достићи округлих милијарду евра, али ће достићи 100 милијарди динара. Осигурања су важан инвеститор, чак 83 одсто новца улажу у државне хартије.

“Што се тиче улагања у неке алтернативне видове, попут улагања у некретнине, ту је слабо учешће, негде око два до три посто. Надамо се да ће неки наредни период осмелити осигуравајућа друштва да крену”, истиче вицегувернер НБС Жељко Јовић.

Кристоф Цетл, директор Граве осигурања, указује да је Београд једно велико градилиште.

“Ми смо кренули да инвестирамо шест и по милиона евра у некретнине. У наредној години инвестираћемо још до 20 милиона евра”, рекао је Цетл.

Да се о алтернативи размишља, показује и нова полиса, уз коју власник први пут дели ризик са осигуравачем, који улаже у Инвестиционе фондове. Да то може бити уносно, показује прошлогодишњи раст имовине фондова за 13 одсто. Ипак, и осигурања избегавају велике ризике.

“У прилог томе, говори податак да се 89 посто од укупне имовине налази у новчаним фондовима, 10 посто у балансираним, а само један посто у фондовима раста, тј. акцијским фондовима”, наводи директор Инвестиционог фонда-Рајфајзен Раде Бјелобаба.

Уз све полисе, осигурање код нас стигло је до 134 долара по глави становника. У земљама у развоју просек је 166, а Европској унији 2.430 долара. Кључ је у сталној едукацији становништва, оцењују осигуравачи.

 
БРОЈ КОМЕНТАРА 5ПОШАЉИ КОМЕНТАР

(понедељак, 07. јан 2019, 22:38)
anonymous [нерегистровани]

🙂

Cemu to sluzi?

(понедељак, 07. јан 2019, 21:29)
anonymous [нерегистровани]

Premije male

Premije male, upacujes 20 god. I na kraju budes na nuli ili cak u minusu… i kad treba da naplatis osigiranje nadju ti, ne dlaku vec periku u jajetu samo da ti ne bi isplatili celu obecanu sumu…

(понедељак, 07. јан 2019, 20:31)
Aleksa [нерегистровани]

Osiguranik

Pa kako da se uplati bilo koja suma kad su plate male. U kanadi 50% stanovnistva ne uplacuje u osiguravajuce fondove je su im manja primanja a daleko vece nego kod nas.
Drzava treba da stimulise da se uplacuje u privatne penzione fondove.

(понедељак, 07. јан 2019, 19:56)
anonymous [нерегистровани]

Cime

Sa platom od 24000, pardon sada sa 27000 dinara jedva da imam za osnovne potrebe. Nista mi ne pretice da bi se osigurao, naprotiv svakog meseca mi sve vise fali.

(понедељак, 07. јан 2019, 19:51)
anonymous [нерегистровани]

Koliko se

procenjuje da ide u privatne dzepove?

Please follow and like us: